2.1  Izvod iz Informacija o lokaciji za katastarske parcele 1947/1 i 1947/2 KO Stari grad

2.2  Organizacija apartmana i poslovnih prostora

Objekat organizovati tako, da bude moguće podeliti ga, po vertikali, na približno dve jednake celine, orijentisane pravcem: ulica Kosančićev Venac – savsko priobalje, uz jedinstven ulaz i vertikalni čvor.

A. Veličina i broj apartmana; stambenu etažu definisati na način da se u okviru nje mogu organizovati različite sheme apartmana i to:

A1 - Dva apatrmana, približno jednake kvadrature koji se otvaraju prema ulici Kosančićev Venac – savsko priobalje.

A2 – Potrebno je ostvariti mogućnost (varijante) da se svaki apartman može deliti na manje stambene jedinice (do maksimalno dve).

Prostorna struktura i kapaciteti apartmana; stambene jedinice organizovati kao različite prostorne strukture i kapacitete, sa dve, tri ili više spavaćih soba (svaka sa sopstvenim dressing-room-om (garderoba soba), kupatilom sa kadom ili tušem i toaletom). Master spavaća soba treba da sadrži garderobu, kupatilo sa masažer-kadom, tušem i odvojenom zonom toaleta.

B. Dimenzionisanje, zoniranje i orijentacija apartmana; stambene jedinice dimenzionisati shodno raspoloživim gabaritima, maksimalne funkcionalnosti i komfora, adekvatne orijentacije dnevne i noćne zone, i po mogućstvu (minimum) dvostrane orijentacije.

C. Mogućnosti deobe površine objekta; rešenje prostorne strukture objekta u delu gde su stambene jedinice, kao i delu gde je poslovni prostor treba biti takvo da omogućava ekvivalentnu i adekvatnu deobu objekta u smislu vlasničke strukture.

D. Ostale prostorije u stanu:

• vešeraj - peglanje
• toalet za goste
• kuhinja + rashladna ostava za hranu

E. Prostorna struktura i kapaciteti poslovnih prostora

Poslovne sadržaje projektovati na nivou prizemlja a u okviru najvišeg standarda, funkcionalno, kvalitativno i sa adekvatnom čistom visinom prostora. Prema promenadi predvideti galerijske prostore.

F. Servisni prostori

Objekat treba da sadrži, osim stambenih jedinica i adekvatnog poslovnog prostora (u procentualnom odnosu zadatom datom Informacijom o lokaciji) i sledeće zajedničke prostorije:

• Naglašeni ulaz sa odgovarajućim prostorom antrea sa kontrolom pristupa (vizuelnom i fizičkom);
• Prostorija za obezbeđenje sa video nadzorom i pratećim sadržajem;
• Zajedničku ostavu za bicikle, dečija kolica i sl. (pri ulaznoj zoni);
• Pojedinačne stanarske ostave;
• Punkt konsijerža sa poštanskim sandučićima u predvorju;
• Mali stan za konsijerža;
• Fitnes sala sa odgovarajućim sadržajem;
• Dodatni zajednički sadržaji po nahođenju projektanta

*Objekat projektovati i u skladu sa važećim Pravilnikom o tehničkim standardima planiranja za kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.  

2.3  Parking, saobraćaj i pristup

• U okviru objekta predvideti maksimalni mogući garažni prostor sa nesmetanim i komfornim pristupom, kao i manipulisanje vozila povećanih gabarita uključujući i platforme za okretanje vozila;
• Minimum 2 vozila po stanu, kao i adekvatan broj za potrebe poslovnog prostora (izbegavati kompakt parking sisteme-"pakerica" i sl.);
• Po mogućstvu predvideti parkirališta za posetioce;
• Zatvoreni prostor za bicikle, obezbeđen od krađe;
• Parking mesta za motocikle;
• Ukupan potrebni broj potrebnih parking mesta ostvariti na nivou garaže, ne oslanjati se na parkiranje na slobodnim površinama, osim minimuma zahteva za bezbednosne potrebe, snabdevanje, kretanje, itd.;
• Odlaganje otpada omogućiti direktno sa spratova u prostoriju za prikupljanje istog, na najnižem nivou objekta u kontaktu sa Karađorđevom ulicom odakle će se vršiti odvođenje otpada - (zvučno izolovana prostorija, sa ventilacijom i klima uređajem) u okviru ekoloških standarda; predvideti više vertikalnih kanala radi razvrstavanja kućnog otpada.
• Bez obzira na važeću Informaciju o lokaciji o predvideti glavni kolski ulaz u garažu iz Karađorđeve ulice i, sekundarno, iz ulice Kosančićev Venac. Pitanje vlasništva parcela preko kojih se bude pružao kolski ulaz iz Karađorđeve ulice biće naknadno rešavano i nije predmet konkursa.
  
  

2.4  Javni prostori i uređenje terena

Posebnu pažnju  posvetiti uređenju terena, razdvajanju privatnih i javnih prostora.

Uređenje otvorenih prostora i zelenila su važne tačke kako bi se realizovao objekat sa visokim kvalitetom u pogledu odnosa prema životnoj sredini (priroda u gradu, biodiverzitet, kontrola atmosferskih voda, itd).

2.5  Arhitektonski izraz objekta

Arhitektonski izraz treba da sledi savremenu reinterpretaciju tradicionalne urbane arhitekture sa naglaskom na uklapanje u neposredno okruženje ulice Kosančićev Venac (ambasada republike Austrije, Rektorat univerziteta umetnosti , hotel ‚‚Nacional‚‚).  Otvoreni prostori stanova, lođe i balkoni treba da budu deo sklopa za afirmaciju vizura prema okruženju, prvenstveno prema Savi i Sremskoj ravnici, uz dominantnu primenu prirodnog kamena kao završne materijalizacije, funkcionalan dizajn i funkcionalnu prostornu strukturu koji, svi zajedno, odražavaju potrebe savremenog urbanog života. 

Rešenje materijalizacije fasade treba da doprinese arhitektonskoj prepoznatljivosti objekta, uz poštovanje visokih estetskih i tehničkih standarda, kao i principa održive gradnje.

Fasadna obloga treba da bude u skladu sa kontekstom ambijenta, ali i da obezbedi vizuelni identitet objekta. Poželjna je upotreba prirodnog kamena, kao i uvođenje elemenata koji doprinose pasivnoj zaštiti od sunca i kvalitetu unutrašnjeg ambijenta (npr. brisoleji, žaluzine, perforirane površine, zeleni omotači i sl.).

Balkoni ili/i lođe se tretiraju kao integralni deo fasadnog izraza i treba da doprinesu ritmu, dubini i dinamici pročelja. Njihovo oblikovanje mora biti usklađeno sa ukupnom volumetrijom i konceptom objekta, pri čemu se očekuju predlozi eventualnog ozelenjavanja i drugih sadržaja odgovarajućih za otvorene prostore stana, kao, na primer mogućnost postavljanja đakuzi kada.

Posebno je poželjno razmotriti mogućnosti aktivne i pasivne upotrebe balkona/lođa u funkciji mikroklimatske kontrole, privatnosti i uvođenja zelenih površina sa sistemom zalivanja.

Osim toga, potrebno je predvideti integrisano osvetljenje fasade koje naglašava arhitektonske detalje, doprinosi bezbednosti i kreira prijatnu atmosferu u večernjim satima, uz ekonomičnu upotrebu energije.

Razmotriti integraciju solarnog sistema – solarnih panela na fasadi ili krovu – radi proizvodnje obnovljive energije i povećanja energetske efikasnosti objekta.

2.6  Zvučni komfor

Stanovi moraju biti projektovani tako da emisija buke na fasadnim otvorima ne prelazi dozvoljene granične vrednosti u prostorijama sa povećanim akustičkim zahtevima. Potrebno je predvideti tipološke ili građevinske mere koje istovremeno omogućavaju efikasnu ventilaciju i zadovoljavajuće akustičke uslove.

2.7  Obnovljivi izvori energije i održiva gradnja

Poseban značaj treba posvetiti savremenim principima održive gradnje (Green Building), Projekat treba da integriše aspekte zaštite životne sredine kroz energetski efikasan koncept dizajna arhitektonskog sklopa i promišljen izbor materijala. Posebna pažnja treba biti usmerena na faktore koji utiču na zdravlje i kvalitet života korisnika – od izbora lokacije (orijentacija, prirodno osvetljenje, vizure) do faze eksploatacije, koja podrazumeva jednostavno održavanje, dobar kvalitet unutrašnjeg vazduha i funkcionalnu svakodnevnu upotrebu prostora.

2.8  Održivi razvoj

Očekujemo od učesnika da integrišu principe održivog razvoja u arhitektonsko razmišljanje od samog početka projekta. S obzirom na ceo životni ciklus zgrada, ovaj pristup mora istovremeno garantovati udobnost i dobrobit stanara, minimalan ekološki uticaj (posebno uz upotrebu održivih građevinskih materijala) i racionalne troškove.

Poželjno je razmotriti arhitektonska rešenja zasnovana na održivim principima –koji koriste obnovljive izvore i štede centralno organizovanu energiju i neobnovljive resurse.

Neophodno je primeniti strategije očuvanja energije poput solarnih sistema, geotermalnih pumpi, sakupljanja kišnice I dizajna u skladu sa terenom i zelenim površinama.

Konkursno rešenje treba da promoviše savremene arhitektonske i urbanističke tendencije i afirmiše održivost u svim fazama – od izgradnje do korišćenja i održavanja prostora. Nova zgrada mora ispuniti visoke standarde funkcionalnosti i održivosti, uz minimalan CO₂ otisak tokom celog životnog ciklusa objekta.

NAPOMENA:

Orijentaciona baza podataka za izradu konkursnog rešenja je, pored informacije o lokaciji, i elaborat:  ANALIZA URBANISTIČKIH, PROSTORNIH I AMBIJENTALNIH MOGUĆNOSTI ZA IZGRADNJU NA KATASTARSKOJ PARCELI 1947/1 I 1947/2, KO STARI GRAD, KOSANČIĆEV VENAC 31